Otputovao Perica s razredom na ekskurziju. Učiteljica i đaci su smešteni svi u jednu veliku spavaonicu. Pala je noć i svi su otišli na spavanje, a Perica dobio krevet tik uz učiteljicin. Nakon gašenja svetla, prođe pet minuta kad li se Perica nešto uzvrtio.
Učiteljica ga pita:
• Šta ti je Perice, zašto ne spavaš?
• Pa, eto, ja navikao da spavam sa mamom pa sad nikako ne mogu sam.
• Pa dobro - reče učiteljica - dođi k meni u krevet.
I Perica dođe. Prođe opet pet minuta kad li se Perica opet uzvrtio.
• Šta je sad opet? - pita ga učiteljica.
• Ja navikao da spavam go, pa sad nikako da zaspim.
• Joj, Perice, ne bi baš trebalo, ali eto, ako će te to smiriti onda se skini pa da već jednom zaspiš.
Perica se skine, ali ne prođe dugo, opet se vrti i okreće bez prestanka.
• Šta je opet ? - pita sad već ljutito učiteljica.
• Ja navikao da i mama spava gola sa mnom.
• Perice!!! Pa ja to ne mogu.
• Ja drugačije neću zaspati.
• Dobro, neka ti bude.
I skine se učiteljica negodujući.
No, ne prođe dugo kad li se Perica ponovo uznemiri. Učiteljica sad već više i ne pita već samo upitno gleda nemirnog đaka.
• Ja ne mogu zaspati ako ne stavim mami prst u pupak.
Učiteljica je sva pocrvenela ali pristaje teška srca. Ne prođe dugo, kad odjednom, uznemiri se učiteljica i prigušenim glasom kaže:
• Perice, pa to nije pupak!
• Nije ni ovo prst, drugarice učiteljice.
Čuo Perica da mu je brat veliki švaler. Hteo je da i on izuči zanat, pa se sakrije u auto iza sedišta. Seda brat u kola i vozi do grada. Odatle poveze dobru ribu. Odvede je van grada i obrati joj se rečima:
• Daš pičke, ne daš pičke?
• Ne dam!
• A u pizdu tvoje matere, marš peške kući!
Vrati se Perica kući sav srećan. Sutradan, Perica uze trotinet, pokupi Milicu i odvede je na isto mesto gde je prethodno veče bio sa bratom.
• Milice, daš pičke, ne daš pičke?
• Dam!
• A u pizdu moje matere, evo ti trotinet, idem ja peške kući.
• Učiteljice, Stevica me gađa stolicom!
• Pa gađaj i ti njega.
• Ne mogu, retka mi je.