Perica i učiteljica

Otputovao Perica s razredom na ekskurziju. Učiteljica i đaci su smešteni svi u jednu veliku spavaonicu. Pala je noć i svi su otišli na spavanje, a Perica dobio krevet tik uz učiteljicin. Nakon gašenja svetla, prođe pet minuta kad li se Perica nešto uzvrtio.

Učiteljica ga pita:

• Šta ti je Perice, zašto ne spavaš?

• Pa, eto, ja navikao da spavam sa mamom pa sad nikako ne mogu sam.

• Pa dobro - reče učiteljica - dođi k meni u krevet.

I Perica dođe. Prođe opet pet minuta kad li se Perica opet uzvrtio.

• Šta je sad opet? - pita ga učiteljica.

• Ja navikao da spavam go, pa sad nikako da zaspim.

• Joj, Perice, ne bi baš trebalo, ali eto, ako će te to smiriti onda se skini pa da već jednom zaspiš.

Perica se skine, ali ne prođe dugo, opet se vrti i okreće bez prestanka.

• Šta je opet ? - pita sad već ljutito učiteljica.

• Ja navikao da i mama spava gola sa mnom.

• Perice!!! Pa ja to ne mogu.

• Ja drugačije neću zaspati.

• Dobro, neka ti bude.

I skine se učiteljica negodujući.

No, ne prođe dugo kad li se Perica ponovo uznemiri. Učiteljica sad već više i ne pita već samo upitno gleda nemirnog đaka.

• Ja ne mogu zaspati ako ne stavim mami prst u pupak.

Učiteljica je sva pocrvenela ali pristaje teška srca. Ne prođe dugo, kad odjednom, uznemiri se učiteljica i prigušenim glasom kaže:

• Perice, pa to nije pupak!

• Nije ni ovo prst, drugarice učiteljice.